Kako sam postao “kulturolog”

Biblioteka XX vek nudi šarolik izbor knjiga iz niza oblasti. Slobodna deca Samerhila pokazala su mi potpuno drugačiji oblik vaspitanja i školovanja; Religije preistorije predstavile su mi složenost, bogatstvo pećinskog slikarstva – bilo mi je neverovatno da tumačenje pećinskih slika može obuhvatiti celu knjigu! U Antropologiji žene nalazio sam neke izuzetno podsticajne analize patrijarhata i društvenih oblika muške dominacije koje sam prepoznavao u sredini u kojoj sam živeo. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko i Vidovdan i časni krst pokazali su mi da se o kulturi Srba može pisati drugačije od klasičnih srpskih etnologa, ne samo deskriptivno i afirmativno nego i kritički; Morfologija bajke bila je savršena, neodoljiva demonstracija dometa strukturalističke analize itd. Dakle, uz moje fakultetsko obrazovanje, koje je sadržalo i mnoštvo usko disciplinarnih, dosadnih, uniformnih sadržaja, ova edicija je pružala jedno dodatno, bogato, ne-disciplinarno, pa i nedisciplinovano znanje, zanimljive naslove koji su mi otvarali oči za teme i fenomene u širokom polju kulture, posebno iz oblasti etnologije i antropologije, za koje nisam ni znao da mogu biti predmet ozbiljne, naučne analize, i pri tom ilustrovali kako se o tim kulturnim pojavama može pisati na jedan manje akademski dogmatičan način